Imam problem zbog promene ponasanja mog sina. On uskoro puni 17 god. Inace je dobro dete, ali pubertetski hormoni su sad izgleda na vrhuncu. U osnovnoj skoli je bio odlican djak, a prve dve godine srednje skole je vrlo dobar. Svako njegovo ucenje se svodilo na moje dosadno podsecanje njega da treba da uci. Pre polaska u trecu godinu trazio je od mene da ga pustim da se sam organizuje i da ga ne teram da uci. Pristala sam pod uslovom da se stvarno organizuje. Medjutim, on za 2 meseca skole nije seo 5 puta da uci sto je mene navelo da ga stalno opominjem. Veceras je bio vrhunac kad mi je rekao da dobijam kontra efekat time sto ga stalno opominjem i da on nece da uci. Na sve ostalo sto sam mu rekla, ukazujuci na vaznost ucenja gledao me bledo i nije hteo vise da razgovara nito odgovara na bilo koje pitanje. Treba mi pomoc, kako da uticem na njega sto se tice skole? Za sve ostalo nemam problem s njim u komunikaciji.
top of page
Registracijom potvrđujete da se slažete sa svim pravilima Foruma.
Kada se registrujete idite na opciju "My Profile" kako bi ste odabrali željeni Nickname pod kojim želite da pišete na Forumu.
bottom of page
Ja imam 20 godina tako da sam blizu vaseg sina, mene je moja majka isto tako napadala stalno da ucim i da ne mogu da izadjem dok ne naucim sve sta imam... mogu vam reci da nas je to samo udaljavalo sve vise jer je mene izuzetno nerviralo to njeno nagovaranje, i apsolutno nista time nije postigla sve dok ja sama nisam shvatila koliko je skola bitna. U tinejdzerskom dobu su deca jako tvrdoglava, i najbolji efekat se postigne nekom indirektnom pricom vezanom za tu temu, kojom bi ste mu dali povoda da razmislja sam o toj temi.
Hvala Tijana99. On i ja imamo dobru komunikaciju i dogovor u vezi svega osim skole. Inace pricamo o svemu. On jasno kaze da ne zeli da bude odlican, a od proseka 3,5-4,5 je samo 1 bod prilikom upisa na fax i sto bi se on onda mucio (a uz to je svestan da je i 0,1 bod bitan prilikom upisa). Mada, sinoc smo imali jos jedan razgovor koji je bio malo bolji od prethodnih pa se nadam da ce se promeniti.
Zamoli ga da smireno porazgovarate na tu temu. Na osnovu onoga što ste napisali zvuči mi kao da ste vise raspravljali o tome, a ne razgovarali. Dajte mu priliku da objasni zbog čega ne želi da uči. Možda nije problem u tome što ne želi, već ima neke privatne probleme (ne može da se koncentrise, ima probleme s drugovima/devojkom) i ne zna s kim bi mogao da ih podeli. Stavite mu do znanja da ste tu ukoliko mu budete potrebni.
Nemojte olako sa shvatite ono što Vam bude ispričao. Iako to Vama možda ne deluje kao "pravi problem", u njegovim godinama on jeste pravi. Potrudite se da mu pomognete i da se na taj nacin nađete negde na sredini. Srećan on, srećni Vi 😂